U kolo sa nečastivim – recenzija albuma „Folklor“ sastava The Trigger

Ja ne znam kako bi počeo recenziju ovog albuma i opis ovog benda. Ovo je tako čudno i šokantno, kvalitetno i konstruisano na prilično neverovatan način. Čini se da naslovnica albuma najbolje opisuje miks i atmosferu koja provejava ovim ostvarenjem.

Teme pesama bliske, sveprisutne i angažovane, aranžirane u najlepšem metalskom maniru. O ovde, o nama, o našim sranjima i manama, direktno servirano kroz bujni ženski vokal, grleni demonski muški vokal i rifove i ritmove koji stružu svu plesan sa srca i mozgova naših.  Ovo je prvi deo albuma, ustvari prvi deo koji opominje naše krdo na način da svako „ja“ zavisi od „mi“, a to „mi“ mi smo prilično sjebali.

Mnogi ne shatavju dalekosežnost i loše posledice stoka-filozofije (tj. folklora) „Svako za sebe“, ne shvataju licemerno društveno samoubilačko „jebiga tako svi rade“ koje našoj deci ostavlja sve manje prostora u crnom moru laži. The Trigger sa ovih 5 stvari predstavlja priču koja cilja u sredinu gnjile društvene savesti koja  u ovoj našoj napaćenoj Srbiji kopni i gazi se čizmama bahatosti. Ali jbg zato su uvek tu negde braća metalci koji to opevaju i ovaplote i zasade koje drvce nade.

„Šta nam raaaaddeee!“ heh  koliko je samo moćan uvod u istoimenu stvar i koliko puta smo čuli ovu jednostavnu trorečnu elegiju poslednjih pa jebiga od kad znamo za sebe. Svirka je odlična, krljanje precizno produkcijski našteljeno da se sve čuje i sa sve naslovnom stranom poruka je prenesena  tako  posao uspešno završen. Poput neke serije ovo je prvi deo albuma i uskoro se očekuje drugi deo, nadamo se se nastavkom tematike i novim začinima iz metalske kuhinje.

Osvežavajuće izdanje svakako izprovocirano bolesnim vremenom i društvom u kojem živimo pruža otpor sveopštem ludilu sveprožetim hermonično-agresivnim pristupom. Izgleda da jedino tako mora.  Uz želju za što više živih nastupa, želimo bendu uspešan nastavak promocije i drugi deo albuma.

Braco Gavran