Neprijatna istina koja zvuči prijatno – BODY COUNT – Merciless

Malo bendova je tako dosledno kvalitetno kao što je Body Count jer otkako su ponovo aktivirani pre više od decenije i po, izdali su nekoliko albuma koji su učvrstili reputaciju benda, a realno, ušli bi u anale „tvrđe” muzike da su uradili smo „Cop Killer“. Osmi album u malo više od tri decenije rada je, bez preterivanja, jedan od najboljih koji je „Body Count“ ikada ponudio.

body count 2024 3000

Merciless” je album koji seče i prska krv i nudi ozbiljnu dozu besa i gneva. Sve ono što crossover album i treba da ima. „Merciless” se uglavnom može podeliti na dva dela : pesme koje se odnose na fantastične i apstrakte teme i drugu polovinu koja se fokusira na stvarnost. Zajedničke niti koje prolaze kroz pesme iz obe grupe je osnovni bes i to bi se pre očekivalo od nekog mlađeg a ne ICE T-ja koji je napunio šezdesetšest u februaru. Dok se bend bavi horor temama i slikama poput naslovne numere, pesme koje pogađaju u centar su one u kojima bend drži ogledalo sveta oko nas – pune besa, neprijateljstva i plesa na nagaznoj mini.

Od Introa koji me je neverovatno podsetio na zvuk Helmeta do “„Mic Contract“-a koja je etalon odličnog rap-core-a kao da je snimljena 1989. (otprilike). „The Purge“ savršeno prati istoimeni koncept, dok je „World War” neverovatno aktuelna i opominjajuća u smiraj 2024 godine. Iako mnogi kao vrhunac albuma, prerada klasika “Comfortably Numb” mi je nekako suvišna i nisam previše srećan što su dirali takvu ikonu iako su dodali svoj lični pečat i nisu je samo iskopirali. Iako Body Count ne beži od kolaboracija ipak sam iznenađen da čujem ICE-T-ja i Davida Gilmoura u istoj numeri.

Realno, svi gosti na ploči poboljšavaju već solidne numere i skrivaju potencijalne mane kojih baš i nema mnogo. Pojavljivanje Maxa Kavalere u pank-prožetoj „Drug Lords” daje mu energiju koja isijava, dok Howard Jones (Killswitch Engage) u „Live Forever” podiže na nivo koji bi bio teško dostižan da je samo Ice-T morao da se laća mikrofona. Dok Ice-T odlično dočarava slike i odražava moderno društvo u svojim tekstovima, on to čini tako što, se vrlo često igra rečima pa tako imamo naslove pesama kao što su „Repbludicans“ i „Democrips“.

Merciless” je verovatno najkonzistentnija ploča benda od njihovog debija i sasvim sigurno najbolja niz pesama snimljen na jednoj ploči benda Body Count. Možda, kad bih morao da izaberem pesme bez kojih bih mogao na ovom albumu to bi bile „Do Or Die“ i „Lying Motherfucka“ i već pomenuta obrada ali ni one ne uspevaju da mi pokvare utisak da je ovo vrlo dobar, pa skoro odličan album. Neprijatna istina retko kada je zvučala tako prijatno, ali ako je istina ono što kažu, da svet možda ide u pakao, barem imamo uverljiv soundtrack.