Kako uspešno obojiti tišinu (Recenzija albuma “Radio tišina” sastava Monohrom)

Ovaj album došao je baš na vreme u ova naša lokalna sivila  i potrudio se da oboji naše lične unutrašnje prostore melanholično-veselim zvucima davno zaboravljenog, ali preko potrebnog novosadskog popa. Novosadski sastav Monohrom evo izdade album “Radio Tišina” sa jedanaest stvari vešto izvajanih kako srcem tako i gitarom. Albumom odzvanja atmosfera pomirenja sa životom, vešto obojena rečima dugog dometa i iskričavim pop zvukom devedesetih, skladno i prikladno, osvežavajuće i neophodno. Monohrom sve ove godine mutira i evoluira u najpozitivnijem  pravcu donoseći nam nove zanimljive materijale iz sopstvenih rudnika duše.

U moru novosadske alternative pank-metalske scene ova album i ovaj bend predstavljaju osveženje terajući svoju priču već hiljadu puta odsviranim rifovima, ali koji opet imaju svežinu i prepoznatljivost u zvuku vokala i opštoj atmosferi dobijenu višegodišnjim upornim radom. Od jedanaest pesama izdvojio bih “Kada noći sretnu dan”. U ovoj divnoj pesmi bekvokali dižu atmosferu na nivo hitičnosti provocirajući endorfin u našim mozgovima. Tu su svakako “Sjaj” i “Pucnji plave” stvari koje imaju svoj staž i integritet već neko vreme ovaploćen i u odgovarajućim odličnim  spotovima. “Postaje nestvarna” takođe u maniru već pomentih stvari donosi nastavak pitke atmosfere koja provejava celim albumom.

“Radio tišina” evo na kraju leta Gosopodnjeg dvehiljadedvadesetčetvrte godine predstavlja jedan lekovit muzičko-tekstualni sklad vešto uobličen i nesebično podeljen sa onima koji razmišljaju i osećaju slično. Na tom nivou razmene duhovne materije i dejstvuje Monohrom i nadamo se da je ovaj album deo niza koji će se nastaviti u dobrom i pozitivnom pravcu kao i do sada. Želeći nove žive svirke preporučujemo svakako ovo ostvarenje da ga konzumirate u društvu ili sami uz čašu toplog čaja ili hladnog piva.

Braco Gavran